Uopšte nije lako biti u koži razvojnog tima koji stoji iza Pro Evolution Soccera. Fudbalskim žargonom, PES svaki put kao da startuje utakmicu sa FIFA serijalom gubeći sa 3-0, i spašavajući šta se spasti može. Slična stvar važi i ove godine, bez obzira što se Pro Evolution Soccer 2019 u prodaji pojavljuje tačno mesec dana pre svog najvećeg rivala.
EA Sports je nekoliko golova dao i pre izlaska na teren, već time što je posle čitave decenije preoteo licence za evropska klupska takmičenja od svog rivala. To znači da su Liga šampiona, Liga Evrope ili Superkup Evrope sad samo u FIFA 19, uz već postojeće jake ekskluzive poput španske, engleske ili nemačke lige. Konami je u takvoj situaciji uradio najviše što je mogao, pa ove godine pod svojim okriljem ima čak 12 liga. Prvenstva Danske, Portugala, Rusije, Škotske, Švajcarske, Belgije ili Turske svakako nisu beznačajna, uz već postojeće licence za francusko ili holandsko prvenstvo. Naravno, option fajlovi mogu da reše veliki deo tih problema, ali treba i istaći da Xbox One igrači nemaju takvu mogućnost.
Ono gde PES jedino može da konkuriše svom rivalu je gejmplej, ali ne očekujte radikalne promene. Novo izdanje je sporije od svog prethodnika, još više pojačavajući potrebu za strpljivim građenjem napada. Naša iskustva govore da je to dobra ideja, jer to daje više prostora za kreativne i raznovrsne akcije. Uz nešto slabije šuteve (teže je dati gol iz daljine), ovo znači i da se broj pogodaka po meču smanjio, što ćete posebno osetiti igrajući protiv živog protivnika.
Neke stvari koje su na papiru delovale dobro, u praksi su se pokazale mnogo slabije. Uzmimo za primer vidljiviji umor igrača koji postaju skloniji greškama, ali i povredama u završnici mečeva. Međutim, na terenu se to gotovo ni ne primeti.
Ono čime smo razočarani jeste ponašanje timova koje vodi AI. Neverovatno je to koliko oni insistiraju na prodorima po strani i centaršutevima po zemlji, pa ćete skoro sve golove primati upravo na taj način. Ne pomaže ni to što su zadržani već tradicionalni problemi sa ponašanjem golmana. Njihove pogrešne procene i kratko odbijanje lopte čine da i dalje pada previše jeftinih golova. U segmentu AI rutine PES i dalje dobrano kaska za svojim rivalom. Ipak, situacija je sveukupno bolja nego prošle godine. Da priču o gejmpleju ipak završimo pozitivno pobrinula se individualnost igrača koja je i dalje barem za korak ispred FIFA. Dok EA Sportsova igra ima niz parametara koje kombinuje za svakog igrača, PES donosi i mnogo unikatnih osobina koji se primenjuju na tačno određene fudbalere. Recimo, Neymar je i ovde padavičar, kao i u stvarnosti. Dodajmo i da je PES maznuo brze izmene iz FIFA 18, s tim što otišao korak napred pa možete odabrati bilo kog igrača sa klupe, a ne samo onog koji vam je preporučen.
Sadržinski, igra je najviše napredovala kad je reč o My Club modu. Ubačene su nove legende, igrači mogu da nauče da igraju na novim pozicijama a uvedena je i nedeljna PES liga koja spaja igrače sličnih kvaliteta. Nedostatak licenci i mnogo manji broj liga i dalje je najveća mana u odnosu na Ultimate Team iz FIFA, i ujedno glavni razlog zbog čega se odnos snaga neće promeniti. Master liga je daleko mršavija kad je reč o poboljšanjima pa očekujte samo prijateljski turnir pre početka sezone (FIFA to ima odavno), složeniji menadžment igračima (opet, uz mnoge ideje koje su godinama u FIFA) i brži razvoj mladih igrača ukoliko im pružate priliku da velikom broju utakmicama. U principu, ako ste proveli mnogo vremena uz ovaj režim u PES 2018, sumnjamo da će vas ovo motivisati da mu se vratite. Ostali sadržaj je ostao isti, uključujući tu nesrećni Become A Legend koji se nije promenio već godinama unazad.
Prezentacija igre je oduvek bila najslabiji deo Pro Evolution Soccer serijala još od PlayStation dana, a ni ovog puta stvari nisu bolje. Posebno užasno deluju Master League meniji koji su preplavljeni tekstom, a i ostali ekrani su operisani od smisla za dizajn. Očekivano, podjednako slabo stoji komentatorski dvojac koji ponovo vrti mali broj fraza pa ćete ih verovatno ubrzo i isključiti. Grafička podloga stoji daleko bolje, uz vidno poboljšano osvetljenje, bogatije animacije i detaljnije urađene fudbalere. Naravno, one manje poznate je daleko teže prepoznati, ali od istog sindroma pati i FIFA.
Uz ovolike uspone i padove, vredi li onda nabaviti PES 2019? Ukoliko ste voleli prethodno izdanje, odgovor mora biti pozitivan jer akcija na terenu predstavlja nešto najbolje što smo videli do sad. Opet, reč je o naslovu koji ne donosi ništa veliko što bi zaintrigiralo FIFA igrače, mada bi i oni mogli da isprobaju demo – dobre su šanse da im se dopadne ono što će videti.
Autor: Vladimir Dolapčev
Igru nam je poslao Konami, ali to nije uticalo na našu konačnu ocenu u skladu sa našom politikom o objektivnosti.